Vladimir Nabokov

NABOKV-L post 0025932, Thu, 8 Jan 2015 13:08:39 +0300

Subject
Othello & balls in The Event & in The Gift
Date
Body
Трощейкин. Видишь ли, они должны гореть, бросать на него отблеск, но сперва я хочу закрепить отблеск, а потом приняться за его источники. Надо помнить, что искусство движется всегда против солнца. Ноги, видишь, уже совсем перламутровые. Нет, мальчик мне нравится! Волосы хороши: чуть-чуть с чёрной курчавинкой. Есть какая-то связь между драгоценными камнями и негритянской кровью. Шекспир это почувствовал в своем "Отелло". Ну, так. (Смотрит на
другой портрет.) А мадам Вагабундова чрезвычайно довольна, что пишу её в белом платье на испанском фоне, и не понимает, какой это страшный кружевной гротеск... Всё-таки, знаешь, я тебя очень прошу, Люба, раздобыть мои мячи, я не хочу, чтобы они были в бегах. (Act One)

The portrait painter Troshcheykin (who tells his wife that "art always moves in the counter-sun direction") admires the almost finished portrait of the jeweler's black-curled son and observes that there is a connection ("Shakespeare perceived it in his Othello") between precious stones and Negro blood.

The name of Troshcheykin's wife, Lyubov', means "love." In Smysl lyubvi ("The Meaning of Love," 1892-93) V. Solovyov asks if one can imagine Shakespeare perpetually composing his plays or Newton continuing forever his studies of heavenly mechanics:

Бессмертие произведений, очевидно, нисколько не требует и даже само по себе исключает непрерывное бессмертие произведших их индивидуальностей. Можно ли представить себе Шекспира, бесконечно сочиняющего свои драмы, или Ньютона, бесконечно продолжающего изучать небесную механику, не говоря уже о нелепости бесконечного продолжения такой деятельности, какою прославились Александр Великий или Наполеон. (Article Three)

Like Othello, Pushkin (1799-1837) had Negro blood. In VN's novel Dar (The Gift, 1937) the hero's grandfather Kirill Ilyich enjoys Othello as played in a St. Petersburg theater by the black tragedian Aldridge and is shown Pushkin (a swarhty old man in the neighboring box who Suhoshchokov's brother said was Pushkin):

Как-то в зимний день, в 1858 году, он нагрянул к нам на Мойку; отец был в отъезде, гостя принимала молодёжь. Глядя на этого заморского щёголя в чёрной мягкой шляпе и чёрной одежде, среди романтического мрака коей особенно ослепительно выделялись шёлковая, с пышными сборками, рубашка и сине-сиренево-розовый жилет с алмазными пуговицами, мы с братом едва могли сдержать смех, и тут же решили воспользоваться тем, что за все эти годы он ровно ничего не слыхал о родине, точно она куда-то провалилась, так что теперь сорокалетним Рип-ван-Винкелем проснувшись в изменившемся Петербурге, Ч. был жаден до всяческих сведений, которыми мы и принялись обильно снабжать его, причем врали безбожно. На вопрос, например, жив ли Пушкин, и что пишет, я кощунственно отвечал, что “как же, на днях тиснул новую поэму”. В тот же вечер мы повели нашего гостя в театр. Вышло, впрочем, не совсем удачно. Вместо того, чтобы его попотчевать новой русской комедией, мы показали ему “Отелло” со знаменитым чернокожим трагиком Ольдриджем в главной роли. Нашего плантатора сперва как бы рассмешило появление настоящего негра на сцене. К дивной мощи его игры он остался равнодушен и больше занимался разглядыванием публики, особливо наших петербургских дам (на одной из которых вскоре после того женился), поглощённых в ту минуту завистью к Дездемоне.
“Посмотрите, кто с нами рядом, – вдруг обратился вполголоса мой братец к Ч. – Да вот, справа от нас”.
В соседней ложе сидел старик… Небольшого роста, в поношенном фраке, желтовато-смуглый, с растрепанными пепельными баками и проседью в жидких, взъерошенных волосах, он преоригинально наслаждался игрою африканца: толстые губы вздрагивали, ноздри были раздуты, при иных пассажах он даже подскакивал и стучал от удовольствия по барьеру, сверкая перстнями.
“Кто же это?” – спросил Ч.
“Как, не узнаете? Вглядитесь хорошенько”.
“Не узнаю”.
Тогда мой брат сделал большие глаза и шепнул:
“Да ведь это Пушкин!”.
Ч. поглядел… и через минуту заинтересовался чем-то другим. Мне теперь смешно вспомнить, какое тогда на меня нашло странное настроение: шалость, как это иной раз случается, обернулась не тем боком, и легкомысленно вызванный дух не хотел исчезнуть; я не в силах был оторваться от соседней ложи, я смотрел на эти резкие морщины, на широкий нос, на большие уши… по спине пробегали мурашки, вся отеллова ревность не могла меня отвлечь. Что если это и впрямь Пушкин, грезилось мне, Пушкин в шестьдесят лет, Пушкин, пощажённый пулей рокового хлыща, Пушкин, вступивший в роскошную осень своего гения… Вот это он, вот эта желтая рука, сжимающая маленький дамский бинокль, написала “Анчар”, “Графа Нулина”, “Египетские Ночи”… Действие кончилось; грянули рукоплескания. Седой Пушкин порывисто встал и все ещё улыбаясь, со светлым блеском в молодых глазах, быстро вышел из ложи».

Once, on a winter’s day in 1858, he visited us unexpectedly at our house on the Moyka, in St. Petersburg; Father was away and the guest was received by us youngsters. As we looked at this outlandish fop in his soft black hat and black clothes, the romantic gloom of which caused his silk shirt with its sumptuous pleats, and his blue, lilac and pink waistcoat with diamond buttons to stand out particularly dazzlingly, my brother and I could hardly contain our laughter and decided there and then to take advantage of the fact that during all these years he had heard absolutely nothing of his homeland, as if it had fallen through some trap door, so that now, like a forty-year-old Rip van Winkle waking up in a transformed St. Petersburg, Ch. was hungry for any news, the which we undertook to give him plenty of, mixed with our outrageous fabrications. To the question, for instance, was Pushkin alive and what was he writing, I blasphemously replied, “Why, he came out with a new poem the other day.” That night we took our guest to the theater. It did not turn out too well, however. Instead of treating him to a new Russian comedy we showed him Othello with the famous black tragedian Aldridge. At first our American planter seemed to be highly amused by the appearance of a genuine Negro on the stage. But he remained indifferent to the marvelous power of his acting and was more taken up with examining the audience, especially our St. Petersburg ladies (one of whom he soon afterwards married), who were devoured at that moment with envy for Desdemona.
“Look who’s sitting next to us,” my brother suddenly said to Ch. in a low voice, “There, to our right.”
In the neighboring box there sat an old man…. Of shortish stature, in a worn tailcoat, with a sallow and swarthy complexion, disheveled ashen side-whiskers, and sparse, gray-streaked tousled hair, he was taking a most eccentric delight in the acting of the African: his thick lips twitched, his nostrils were dilated, and at certain bits he even jumped up and down in his seat and banged with delight on the parapet, his rings flashing.
“Who’s that?” asked Ch.
“What, don’t you recognize him? Look closer.”
“I don’t recognize him.”
Then my brother made big eyes and whispered, “Why, that’s Pushkin!”
Ch. looked again… and after a minute became interested by something else. It seems funny now to recall what a strange mood came upon me then: the prank, as happens from time to time, rebounded, and this frivolously summoned ghost did not want to disappear: I was quite incapable of tearing myself away from the neighboring box; I looked at those harsh wrinkles, that broad nose, those large ears… shivers ran down my back, and not all of Othello’s jealousy was able to drag me away. What if this is indeed Pushkin, I mused, Pushkin at sixty, Pushkin spared two decades ago by the bullet of the fatal coxcomb, Pushkin in the rich autumn of his genius…. This is he; this yellow hand grasping those lady’s opera glasses wrote Anchar, Graf Nulin, The Egyptian Nights…. The act finished; applause thundered. Gray-haired Pushkin stood up abruptly, and still smiling, with a bright sparkle in his youthful eyes, quickly left his box. (Chapter Two)

Note the flashing rings on the fingers of the old man impersonating Pushkin!

Suhoshchokov (the memoirist in The Gift) brings to mind Suhoshchavaya (the armless beauty) in The Waltz Invention:

Изабелла. А вот она умеет играть на рояле ногами и даже тасовать колоду карт.
Сухощавая. Я родилась такой. Любители очень ценят...
Вальс. Сон, да ведь она безрукая!
Сон. Вы просили разнообразия. Не знаю, чем вам не потрафил...
...
Сухощавая. Венера тоже была безрукая...
Вальс. Отвяжитесь, вон! Сон, что это за кошмар! Как ты смел, негодяй... (Срывает маску.) Я требовал тридцать юных красавиц, а вы мне привели двух шлюх и трёх уродов... Я вас рассчитаю! Вы предатель!
Сон. Уходите, красотки. Султан не в духах. (Act Three)

Waltz wants to rule the world from Palmora, a distant island. Waltz's Palmora brings to mind "the palms of somnolent Vampuka" mentioned in The Event by Troshcheykin:

Трощейкин. Нам нужно бежать...

Любовь. Да, да, да!

Трощейкин. ...бежать, -- а мы почему-то медлим под пальмами сонной Вампуки. Я чувствую, что надвигается...

Любовь. Опасность? Но какая? О, если б ты мог понять!

Трощейкин. Опасность, столь же реальная, как наши руки, плечи, щёки. Люба, мы совершенно одни.

Любовь. Да, одни. Но это два одиночества, и оба совсем круглы. Пойми меня! (Act Two)

According to Troshcheykin, the impending danger is as real as his and his wife's arms, shoulders, cheeks. The name Suhoshchokov comes from sukhoy (dry) and shcheka (cheek).

At Antonina Pavlovna's birthday party the famous writer accuses the reporter from Solntse (The Sun) of publishing nonsense about him:

Писатель (репортёру). У вас, между прочим, опять печатают всякую дешёвку обо мне. Никакой повести из цыганской жизни я не задумал и задумать не мог бы. Стыдно.
"I never conceived, nor could have conceived a tale from Gypsian life." (ibid.)

Pushkin is the author of Tsygany ("The Gypsies," 1824).

The famous writer garbles a phrase from Hamlet's famous monologue (in which the dreams are mentioned):

Писатель. "Зад, -- как сказал бы Шекспир, -- зад из зык вещан". (Репортёру.) А что вы имеете сказать, солнце моё?
"Zad, - as Shakespeare would have said, - zad iz zyk veshchan." (To the reporter.) "And what do you have to say, my sun?" (ibid.)

In "The Meaning of Love" (see the quote above) Solovyov mentions Shakespeare, Newton, Alexander the Great and Napoleon. In both The Event and The Waltz Invention Corsica (Napoleon's native island) is mentioned:

Трощейкин. Хорош гусь! А? Что такое, господа? Где мы? На Корсике? Поощрение вендетты? (Act One)

ВАЛЬС: Странно, этот географический атлас, именно этот, был у меня когда-то в школе. И та же клякса на Корсике.
ПОЛКОВНИК: Только это не Корсика, а Сардиния.
ВАЛЬС: Значит, надпись неправильна. (Act One)

Solovyov is the author of Sud'ba Pushkina ("The Destiny of Pushkin," 1897). Sobytiya (the events) are mentioned in it:

Сила, господствующая в жизни лиц и управляющая ходом событий, конечно, действует с равною необходимостью везде и всегда; все мы одинаково подчинены судьбе. Но есть люди и события, на которых действие судьбы особенно явно и ощутительно; их прямо и называют роковыми или фатальными, и, конечно, на них нам всего легче рассмотреть настоящую сущность этой превозмогающей силы.
Хотя вообще мне давно было ясно, что решающая роль в нашем существовании не принадлежит ни "равнодушной природе", ни духовной силе зла, хотя я был твердо убежден в истинности третьего взгляда, но применить его к некоторым особым роковым событиям я долго не умел.

In his article Solovyov quotes the lines from Pushkin's Eugene Onegin:

К этому, по меньшей мере, обязывал Пушкина его гений, его служение величавой красоте, обязывали, наконец, его собственные слова, когда, с укором обращаясь к своему герою, он говорит, что тот

Был должен оказать себя
Не мячиком предрассуждений,
Не пылким мальчиком, бойцом,
Но мужем с честью и с умом.

Этой, наименьшей, обязанности Пушкин не исполнил. (VI)

ought to have shown himself to be
no bandyball of prejudices,
no fiery boy, no scrapper,
but a man of honor and sense. (Six: X: 10-14)

Myachik predrassuzhdeniy ("bandyball of prejudices," as Pushkin calls Onegin) brings to mind Troshcheykin's myachi (balls) with which the artist's little model (the jeweler's son) played on the eve and three of which Troshcheykin fails to find (see the quote above). Mme Vagabundov (whom Troshcheykin paints in a white dress on the Spanish background) is compared to prygayushchiy myach (a jumping ball):

Вагабундова входит как прыгающий мяч: очень пожилая, белое с кружевами платье, такой же веер, бархотка, абрикосовые волосы. (Act Two)

In The Gift one of Fyodor's poems is about the lost and found ball:

Мяч закатился мой под нянин
комод, и на полу свеча
тень за концы берёт и тянет
туда, сюда - но нет мяча.
Потом там кочерга кривая
гуляет и грохочет зря,
и пуговицу выбивает,
а погодя - полсухаря.
Но вот выскакивает сам он
в трепещущую темноту,
через всю комнату, и прямо
под неприступную тахту.

My ball has rolled under Nurse's commode.
On the floor a candle
Tugs at the end of the shadow
This way and that, but the ball is gone.
Then comes the crooked poker.
It potters and clutters in vain,
Knocks out a button
And then half a zwieback.
Suddenly out darts the ball
Into the quivering darkness,
Crosses the whole room and promptly goes under
The impregnable sofa. (Chapter One)

Like Odoevski, Solovyov (who criticizes Pushkin's sonnet To a Poet, 1830) calls Pushkin "the sun of our poetry:"

Не подобало такое высокомерие и солнцу нашей поэзии. (VII)

According to Solovyov, Пушкин убит не пулею Геккерна, а своим собственным выстрелом в Геккерна... Никаких новых художественных созданий Пушкин нам не мог дать и никакими сокровищами не мог больше обогатить нашу словесность. (Pushkin was killed not by Heeckeren's bullet, but by the shot he fired at Heeckeren... Pushkin could not give us any new artistic works, could not enrich our literatue with new treasures.)

Troshcheykin's wife Lyubov' quotes several times a line from Pushkin's EO, identifying herself with Pushkin's Tatiana. She criticizes her husband's art and predicts to him that he will never create anything of artistic merit:

Любовь. А твоё искусство! Твоё искусство... Сначала я действительно думала, что ты чудный, яркий, драгоценный талант, но теперь я знаю, чего ты стоишь.

Трощейкин. Что это такое? Этого я ещё не слыхал.

Любовь. Вот услышишь. Ты ничто, ты волчок, ты пустоцвет, ты пустой орех, слегка позолоченный, и ты никогда ничего не создашь, а всегда останешься тем, что ты есть, провинциальным портретистом с мечтой о какой-то лазурной пещере. (Act Three)

Alexey Sklyarenko

Search archive with Google:
http://www.google.com/advanced_search?q=site:listserv.ucsb.edu&HL=en

Contact the Editors: mailto:nabokv-l@utk.edu,nabokv-l@holycross.edu
Zembla: http://www.libraries.psu.edu/nabokov/zembla.htm
Nabokv-L policies: http://web.utk.edu/~sblackwe/EDNote.htm
Nabokov Online Journal:" http://www.nabokovonline.com
AdaOnline: "http://www.ada.auckland.ac.nz/
The Nabokov Society of Japan's Annotations to Ada: http://vnjapan.org/main/ada/index.html
The VN Bibliography Blog: http://vnbiblio.com/
Search the archive with L-Soft: https://listserv.ucsb.edu/lsv-cgi-bin/wa?A0=NABOKV-L

Manage subscription options :http://listserv.ucsb.edu/lsv-cgi-bin/wa?SUBED1=NABOKV-L
Attachment