Here is Pasternak's poem V lesu ("In the Woods," 1917) from the collection Temy i variatsii ("Themes and Variations"):
 
В лесу
 
Луга мутило жаром лиловатым,
В лесу клубился кафедральный мрак.
Что оставалось в мире целовать им?
Он весь был их, как воск на пальцах мяк.
 
Есть сон такой, — не спишь, а только снится,
Что жаждешь сна; что дремлет человек,
Которому сквозь сон палит ресницы
Два чёрных солнца, бьющих из-под век.
 
Текли лучи. Текли жуки с отливом,
Стекло стрекоз сновало по щекам.
Был полон лес мерцаньем кропотливым,
Как под щипцами у часовщика.
 
Казалось, он уснул под стук цифири,
Меж тем как выше, в терпком янтаре,
Испытаннейшие часы в эфире
Переставляют, сверив по жаре.
 
Их переводят, сотрясают иглы
И сеют тень, и мают, и сверлят
Мачтовый мрак, который ввысь воздвигло,
В истому дня, на синий циферблат.

Казалось, древность счастья облетает.
Казалось, лес закатом снов объят.
Счастливые часов не наблюдают,
Но те, вдвоём, казалось, только спят.
 
The penultimate line ("The happy do not take notice of time") is a quotation from Griboedov's Woe from Wit (Sophie's words to Liza, Act One, scene 3). At the risk of offending the naked pastor's worshippers I suggest that Pasternak is the Molchalin of Russian literature. VN is then Chatski.
 
Russian for "locust" is sarancha (see Pushkin's famous report to Milord Worontsov).
 
Alexey Sklyarenko
Google Search
the archive
Contact
the Editors
NOJ Zembla Nabokv-L
Policies
Subscription options AdaOnline NSJ Ada Annotations L-Soft Search the archive VN Bibliography Blog

All private editorial communications are read by both co-editors.