The title of VN’s novel Podvig (“Glory,” 1932) seems to hint at podvig blagorodnyi (noble feat), a phrase used by Pushkin in his sonnet Poetu (“To a Poet,” 1830):

 

Поэт! не дорожи любовию народной.
Восторженных похвал пройдёт минутный шум;
Услышишь суд глупца и смех толпы холодной,
Но ты останься твёрд, спокоен и угрюм.

 

Ты царь: живи один. Дорогою свободной
Иди, куда влечёт тебя свободный ум,
Усовершенствуя плоды любимых дум,
Не требуя наград за подвиг благородный.

 

Они в самом тебе. Ты сам свой высший суд;
Всех строже оценить умеешь ты свой труд.
Ты им доволен ли, взыскательный художник?

 

Доволен? Так пускай толпа его бранит
И плюет на алтарь, где твой огонь горит,
И в детской резвости колеблет твой треножник.

 

Poet! do not cling to popular affection.
The temporary noise of ecstatic praises will pass;
You will hear the fool’s judgment, the laugh of the cold crowd,
But you must remain firm, calm, and morose.

 

You are a king; live alone. By way of the free road
Go wherever your free mind draws you,
Perfecting the fruits of your beloved thoughts,
Not asking any rewards for your noble feat.

 

They are inside you. You are your highest judge;
More strictly than anyone can you appraise your work.
Are you satisfied with it, exacting artist?

 

Satisfied? Then let the crowd treat it harshly
And spit on the altar, where your fire burns
And shake your tripod in childish playfulness.

(transl. Diana Senechal)

 

In his essay Balmont-lirik (“Balmont the Lyric Poet”) included in “The Book of Reflections” (1906) Annenski complains that we do not want to look at poetry seriously and mentions (among other “emblems” used by Pushkin in his sonnet “To a Poet”) podvig:

 

Да и не хотим мы глядеть на поэзию серьёзно, т. е. как на искусство. На словах поэзия будет для нас, пожалуй, и служение, и подвиг, и огонь, и алтарь, и какая там ещё не потревожена эмблема, а на деле мы всё ещё ценим в ней сладкий лимонад, не лишённый, впрочем, и полезности, которая даже строгим и огорчённым русским читателем очень ценится. Разве можно думать над стихами? Что же тогда останется для алгебры?

 

The first word in VN’s Podvig is “Edelweiss” (the surname of Martin’s Swiss grandfather and of Martin himself):

 

Эдельвейс, дед Мартына, был, как это ни смешно, швейцарец, — рослый швейцарец с пушистыми усами, воспитывавший в шестидесятых годах детей петербургского помещика Индрикова и женившийся на младшей его дочери. Мартын сперва полагал, что именно в честь деда назван бархатно-белый альпийский цветок, баловень гербариев. Вовсе отказаться от этого он и позже не мог. (chapter I)

 

Edelweiss (1897) is a poem by Balmont:

 

Я на землю смотрю с голубой высоты.

Я люблю эдельвейс, неземные цветы,

Что растут далеко от обычных оков,

Как застенчивый сон заповедных снегов.

 

С голубой высоты я на землю смотрю,

И безгласной мечтой я с душой говорю,

С той незримой Душой, что мерцает во мне

В те часы, как иду к неземной вышине.

 

И, помедлив, уйду с высоты голубой,

Не оставив следа на снегах за собой,

Но один лишь намёк, белоснежный цветок,

Мне напомнит, что Мир бесконечно широк.

 

The characters of Podvig include the writer Bubnov who likes to point out how many outstanding literary names of the 20th century begin with B and who often quotes Pushkin:

 

Писатель Бубнов, — всегда с удовольствием отмечавший, сколь много выдающихся литературных имен двадцатого века начинается на букву “б”, — был плотный, тридцатилетний, уже лысый мужчина с огромным лбом, глубокими глазницами и квадратным подбородком. Он курил трубку, — сильно вбирая щёки при каждой затяжке, — носил старый чёрный галстук бантиком и считал Мартына франтом и европейцем. Мартына же пленяла его напористая круглая речь и вполне заслуженная писательская слава. Начав писать уже заграницей, Бубнов за три года выпустил три прекрасных книги, писал четвёртую, героем её был Христофор Колумб — или, точнее, русский дьяк, чудесно попавший матросом на одну из Колумбовых каравелл, — а так как Бубнов не знал ни одного языка, кроме русского, то для собирания некоторых материалов, имевшихся в Государственной библиотеке, охотно брал с собою Мартына, когда тот бывал свободен. Немецким Мартын владел плоховато и потому радовался, если текст попадался французский, английский, или — ещё лучше — итальянский: этот язык он знал, правда, ещё хуже немецкого, но небольшое своё знание особенно ценил, памятуя, как с меланхолическим Тэдди переводил Данте. У Бубнова бывали писатели, журналисты, прыщеватые молодые поэты, — всё это были люди, по мнению Бубнова, среднего таланта, и он праведно царил среди них, выслушивал, прикрыв ладонью глаза, очередное стихотворение о тоске по родине или о Петербурге (с непременным присутствием Медного Всадника) и затем говорил, тиская бритый подбородок: “Да, хорошо”; и повторял, уставившись бледно-карими, немного собачьими, глазами в одну точку: “Хорошо”, с менее убедительным оттенком; и, снова переменив направление взгляда, говорил: “Не плохо”; а затем: “Только, знаете, слишком у вас Петербург портативный”; и постепенно снижая суждение, доходил до того, что глухо, со вздохом, бормотал: “Все это не то, все это не нужно”, и удрученно мотал головой, и вдруг, с блеском, с восторгом, разрешался стихом из Пушкина, — и, когда однажды молодой поэт, обидевшись, возразил: “То Пушкин, а это я”, — Бубнов подумал и сказал: “А всё-таки у вас хуже”. (chapter XXXIV)

 

The author of three brilliant books, in his fourth book Bubnov mentions Christopher Columbus. At the end of his article Ob ‘Istoricheskikh kartinakh’ (About ‘The Historical Scenes,’ 1919), a reply to Gorky's article Instsenirovka istorii kul'tury ("Dramatization of the History of Culture"), Alexander Blok (a poet whose name, like Balmont, begins with B) mentions Columbus:

 

Примеры: обретение огня, Галилей, Ньютон, Колумб - культура...

 

The characters of Gorky's play Na dne ("At the Bottom," 1902) include Bubnov.

 

In his poem Dvenadtsat’ (“The Twelve,” 1918) Blok mentions bubnovyi tuz (the ace of club that corresponds to “prison stripes” in the English version):

 

Гуляет ветер, порхает снег.

Идут двенадцать человек.

 

Винтовок черные ремни,

Кругом - огни, огни, огни...

 

В зубах - цыгарка, примят картуз,

На спину б надо бубновый туз!

 

The wind, it frolics, the snow flies high.

Twelve men with guns go marching by.

 

 


On their rifles dull black straps,

Around them fires, and fires, and fires . . .

 

A home-rolled cig, a flattened cap,

All that’s missing is prison stripes!


(transl. Maria Carlson)

 

In his reply to Gorky Blok mentions podvigi i geroizm (noble feats and heroic deeds):

 

Сообразно с таким заданием, не нужно выбирать моменты, наполненные исключительно подвигами и героизмом, а надо показать человека в целом, не только с его взлетами, но и с падениями его, чтобы картина человеческой жизни явилась с возможной объективностью. Надо, как говорил Гоголь, для изучения истории "заглянуть в темное подземелье, где скрыты первые всемогущие колеса, дающие толчок всему".

 

According to VN, Podvig's working title was Romanticheskiy vek (“Romantic Times”). In his article Blok speaks of romantika (romance) and romantizm (romanticism) in our times:

 

Такое поэтическое чувство, которое стремится охватить весь мир в целом, почувствовать животную теплоту - мира не только настоящего, но и бывшего, родственно нашей эпохе, как и всем переходным эпохам; и так как такое новое чувство природы и истории, чувство таинственной близости мира и присутствия бесконечного в конечном составляет сущность всякой подлинной романтики, то ясно, что и наше новое начинание рождается под знаком романтизма.

 

According to Blok, everybody who cannot or should not give up European civilization (that will never find acceptance in Russia) will either perish or leave Russia:

 

Что касается понятия культуры, то здесь следует, по-моему, очень строго различать культуру и цивилизацию. По этому поводу моё частное мнение таково: мы работаем для России прежде всего, а европейская цивилизация в России никогда не привьётся и даже будет встречать такое сопротивление и такую вражду, что всем, кто не может или не должен отказаться от неё, придётся рано или поздно или погибнуть, или покинуть Россию.

 

Blok is the author of Sirin i Alkonost, ptitsy radosti i pechali (“Sirin and Alkonost, the Birds of Joy and Sadness,” 1899). VN’s Russian nom de plume was Sirin. A bird of Russian fairy tales, Sirin brings to mind Indrikov (the maiden name of Martin’s grandmother who married Edelweiss, the Swiss tutor of her younger brothers and sisters). The surname Indrikov comes from indrik (obs., unicorn). In his essay Poeziya zagovorov i zaklinaniy ("The Poetry of Spells and Incantations," 1906) Blok (a grandson of the celebrated botanist Beketov) mentions Indrik-zver':

 

Где-то обитают огромные Индрик-зверь и Стратим-птица.

 

The first poem in Blok’s cycle Vozmezdie (“Retribution,” 1908-13) begins: O doblestyakh, o podvigakh, o slave (“About valours, about feats, about glory…”). Slava (“Fame,” 1942) is a poem by VN. In Russian, slava means “fame” and “glory.” The English title of Podvig is Glory.

 

Alexey Sklyarenko

Google Search
the archive
Contact
the Editors
NOJ Zembla Nabokv-L
Policies
Subscription options AdaOnline NSJ Ada Annotations L-Soft Search the archive VN Bibliography Blog

All private editorial communications are read by both co-editors.