Vladimir Nabokov

priobretenie v Izobretenii Val'sa

By Alexey Sklyarenko, 18 January, 2023

In VN's play Izobretenie Val'sa ("The Waltz Invention," 1938) the Minister of War tells Waltz that he wants to buy Waltz's Telethanasia and uses the phrase priobretenie vashego izobreteniya (the acquisition of your invention):

 

Министр. Скучно, обидно. Придется завербовать ученых... пускай как-нибудь объяснят... (Заметив Вальса.) А, вот он. Здравствуйте. Присаживайтесь. Господа, занимайте места. Заседание продолжается. Итак... Полковник!

Полковник. Чего изволите?

Министр. У вас там под рукой... Нет, не то, - записка с фамилией... Спасибо. Итак... господин Сальватор Вальс, комиссия под моим председательством, после усиленных занятий, досконально рассмотрела и обсудила результаты ваших опытов. После зрелого и всестороннего изучения мы пришли к заключению, что ваше открытие представляет для нас некоторый интерес. Другими словами, мы были бы склонны вступить с вами в переговоры относительно возможности приобретения вашего изобретения.

Берг. Или изобретения вашего приобретения, - грах, грах,грах. (Act II)

 

In Myortvye dushi ("Dead Souls," 1842) Gogol calls Chichikov priobretatel' (an acquirer):

 

Перекрестясь по русскому обычаю, приступил он к исполнению. Под видом избрания места для жительства и под другими предлогами предпринял он заглянуть в те и другие углы нашего государства, и преимущественно в те, которые более других пострадали от несчастных случаев, неурожаев, смертностей и прочего и прочего, - словом, где бы можно удобнее и дешевле накупить потребного народа. Он не обращался наобум ко всякому помещику, но избирал людей более по своему вкусу или таких, с которыми бы можно было с меньшими затруднениями делать подобные сделки, стараясь прежде познакомиться, расположить к себе, чтобы, если можно, более дружбою, а не покупкою приобрести мужиков. Итак, читатели не должны негодовать на автора, если лица, доныне являвшиеся, не пришлись по его вкусу; это вина Чичикова, здесь он полный хозяин, и куда ему вздумается, туда и мы должны тащиться. С нашей стороны, если, точно, падет обвинение за бледность и невзрачность лиц и характеров, скажем только то, что никогда вначале не видно всего широкого теченья и объема дела. Въезд в какой бы ни было город, хоть даже в столицу, всегда как-то бледен; сначала все серо и однообразно: тянутся бесконечные заводы да фабрики, закопченные дымом, а потом уже выглянут углы шестиэтажных домов, магазины, вывески, громадные перспективы улиц, все в колокольнях, колоннах, статуях, башнях, с городским блеском, шумом и громом и всем, что на диво произвела рука и мысль человека. Как произвелись первые покупки, читатель уже видел; как пойдет дело далее, какие будут удачи и неудачи герою, как придется разрешить и преодолеть ему более трудные препятствия, как предстанут колоссальные образы, как двигнутся сокровенные рычаги широкой повести, раздастся далече ее горизонт и вся она примет величавое лирическое течение, то увидит потом. Еще много пути предстоит совершить всему походному экипажу, состоящему из господина средних лет, брички, в которой ездят холостяки, лакея Петрушки, кучера Селифана и тройки коней, уже известных поименно от Заседателя до подлеца чубарого. Итак, вот весь налицо герой наш, каков он есть! Но потребуют, может быть, заключительного определения одною чертою: кто же он относительно качеств нравственных? Что он не герой, исполненный совершенств и добродетелей, это видно. Кто же он? стало быть, подлец? Почему ж подлец, зачем же быть так строгу к другим? Теперь у нас подлецов не бывает, есть люди благонамеренные, приятные, а таких, которые бы на всеобщий позор выставили свою физиогномию под публичную оплеуху, отыщется разве каких-нибудь два, три человека, да и те уже говорят теперь о добродетели. Справедливее всего назвать его: хозяин, приобретатель. Приобретение - вина всего; из-за него произвелись дела, которым свет дает название не очень чистых. Правда, в таком характере есть уже что-то отталкивающее, и тот же читатель, который на жизненной своей дороге будет дружен с таким человеком, будет водить с ним хлеб-соль и проводить приятно время, станет глядеть на него косо, если он очутится героем драмы или поэмы. Но мудр тот, кто не гнушается никаким характером, но, вперя в него испытующий взгляд, изведывает его до первоначальных причин. Быстро все превращается в человеке; не успеешь оглянуться, как уже вырос внутри страшный червь, самовластно обративший к себе все жизненные соки. И не раз не только широкая страсть, но ничтожная страстишка к чему-нибудь мелкому разрасталась в рожденном на лучшие подвиги, заставляла его позабывать великие и святые обязнности и в ничтожных побрякушках видеть великое и святое. Бесчисленны, как морские пески, человеческие страсти, и все не похожи одна на другую, и все они, низкие и прекрасные, вначале покорны человеку и потом уже становятся страшными властелинами его. Блажен избравший себе из всех прекраснейшую страсть; растет и десятерится с каждым часом и минутой безмерное его блаженство, и входит он глубже и глубже в бесконечный рай своей души. Но есть страсти, которых избранье не от человека. Уже родились они с ним в минуту рожденья его в свет, и не дано ему сил отклониться от них. Высшими начертаньями они ведутся, и есть в них что-то вечно зовущее, неумолкающее во всю жизнь. Земное великое поприще суждено совершить им: все равно, в мрачном ли образе, или пронестись светлым явленьем, возрадующим мир, - одинаково вызваны они для неведомого человеком блага. И, может быть, в сем же самом Чичикове страсть, его влекущая, уже не от него, и в холодном его существовании заключено то, что потом повергнет в прах и на колени человека пред мудростью небес. И еще тайна, почему сей образ предстал в ныне являющейся на свет поэме.

 

After crossing himself, according to the Russian custom, Chichikov set about carrying out his enterprise. On pretence of selecting a place wherein to settle, he started forth to inspect various corners of the Russian Empire, but more especially those which had suffered from such unfortunate accidents as failures of the harvest, a high rate of mortality, or whatsoever else might enable him to purchase souls at the lowest possible rate. But he did not tackle his landowners haphazard: he rather selected such of them as seemed more particularly suited to his taste, or with whom he might with the least possible trouble conclude identical agreements; though, in the first instance, he always tried, by getting on terms of acquaintanceship—better still, of friendship—with them, to acquire the souls for nothing, and so to avoid purchase at all. In passing, my readers must not blame me if the characters whom they have encountered in these pages have not been altogether to their liking. The fault is Chichikov’s rather than mine, for he is the master, and where he leads we must follow. Also, should my readers gird at me for a certain dimness and want of clarity in my principal characters and actors, that will be tantamount to saying that never do the broad tendency and the general scope of a work become immediately apparent. Similarly does the entry to every town—the entry even to the Capital itself—convey to the traveller such an impression of vagueness that at first everything looks grey and monotonous, and the lines of smoky factories and workshops seem never to be coming to an end; but in time there will begin also to stand out the outlines of six-storied mansions, and of shops and balconies, and wide perspectives of streets, and a medley of steeples, columns, statues, and turrets—the whole framed in rattle and roar and the infinite wonders which the hand and the brain of men have conceived. Of the manner in which Chichikov’s first purchases were made the reader is aware. Subsequently he will see also how the affair progressed, and with what success or failure our hero met, and how Chichikov was called upon to decide and to overcome even more difficult problems than the foregoing, and by what colossal forces the levers of his far-flung tale are moved, and how eventually the horizon will become extended until everything assumes a grandiose and a lyrical tendency. Yes, many a verst of road remains to be travelled by a party made up of an elderly gentleman, a britchka of the kind affected by bachelors, a valet named Petrushka, a coachman named Selifan, and three horses which, from the Assessor to the skewbald, are known to us individually by name. Again, although I have given a full description of our hero’s exterior (such as it is), I may yet be asked for an inclusive definition also of his moral personality. That he is no hero compounded of virtues and perfections must be already clear. Then WHAT is he? A villain? Why should we call him a villain? Why should we be so hard upon a fellow man? In these days our villains have ceased to exist. Rather it would be fairer to call him an ACQUIRER. The love of acquisition, the love of gain, is a fault common to many, and gives rise to many and many a transaction of the kind generally known as “not strictly honourable.” True, such a character contains an element of ugliness, and the same reader who, on his journey through life, would sit at the board of a character of this kind, and spend a most agreeable time with him, would be the first to look at him askance if he should appear in the guise of the hero of a novel or a play. But wise is the reader who, on meeting such a character, scans him carefully, and, instead of shrinking from him with distaste, probes him to the springs of his being. The human personality contains nothing which may not, in the twinkling of an eye, become altogether changed—nothing in which, before you can look round, there may not spring to birth some cankerous worm which is destined to suck thence the essential juice. Yes, it is a common thing to see not only an overmastering passion, but also a passion of the most petty order, arise in a man who was born to better things, and lead him both to forget his greatest and most sacred obligations, and to see only in the veriest trifles the Great and the Holy. For human passions are as numberless as is the sand of the seashore, and go on to become his most insistent of masters. Happy, therefore, the man who may choose from among the gamut of human passions one which is noble! Hour by hour will that instinct grow and multiply in its measureless beneficence; hour by hour will it sink deeper and deeper into the infinite paradise of his soul. But there are passions of which a man cannot rid himself, seeing that they are born with him at his birth, and he has no power to abjure them. Higher powers govern those passions, and in them is something which will call to him, and refuse to be silenced, to the end of his life. Yes, whether in a guise of darkness, or whether in a guise which will become converted into a light to lighten the world, they will and must attain their consummation on life’s field: and in either case they have been evoked for man’s good. In the same way may the passion which drew our Chichikov onwards have been one that was independent of himself; in the same way may there have lurked even in his cold essence something which will one day cause men to humble themselves in the dust before the infinite wisdom of God. (Chapter 11)

 

Gogol is the author of Portret ("The Portrait," 1835). In VN's play Sobytie ("The Event," 1938) Lyubov (the wife of the portrait painter Troshcheykin) quotes (not quite correctly) the words of the Town Major at the beginning of Gogol's play Revizor ("The Inspector," 1836), "gentlemen, an inspector is coming" (Lyubov tells her mother: "gentlemen, an inspector has come to our city"):

 

Антонина Павловна.

Смешно, о чем я сейчас подумала: ведь из всего этого могла бы выйти преизрядная пьеса.

Любовь.

Дорогая моя мамочка! Ты чудная, сырая женщина. Я так рада, что судьба дала мне литературную мать. Другая бы выла и причитала на твоем месте, а ты творишь.

Антонина Павловна.

Нет, правда. Можно было бы перенести на сцену, почти не меняя, только сгущая немножко. Первый акт: вот такое утро, как нынче было... Правда, вместо Ревшина я бы взяла другого вестника, менее трафаретного. Явился, скажем, забавный полицейский чиновник с красным носом или адвокат с еврейским акцентом. Или, наконец, какая-нибудь роковая красавица, которую Барбашин когда-то бросил. Все это можно без труда подвзбить. А дальше, значит, развивается.

Любовь.

Одним словом: господа, к нам в город приехал ревизор. Я вижу, что ты всю эту историю воспринимаешь как добавочный сюрприз по случаю твоего рождения. Молодец, мамочка! А как, по-твоему, развивается дальше? Будет стрельба?

Антонина Павловна.

Ну, это еще надобно подумать. Может быть, он сам покончит с собой у твоих ног.

Любовь.

А мне очень хотелось бы знать окончание. Леонид Викторович говорил о пьесах, что если в первом действии висит на стене ружье, то в последнем оно должно дать осечку.

Антонина Павловна.

Ты только, пожалуйста, никаких глупостей не делай. Подумай, Любушка, ведь это - счастье, что ты за него не вышла. А как ты злилась на меня, когда я еще в самом начале старалась тебя урезонить! (Act Two)

 

Lyubov wants to know how the play her mother mentions will end. The action in The Event takes place on the fiftieth birthday of Lyubov's mother Antonina Pavlovna Opayashin, the lady writer. Two days later, on her dead son's fifth birthday, Lyubov commits suicide (stabs herself, like Shakespeare's Othello) and, in the sleep of death, dreams of Waltz and his invention. "The Waltz Invention" is p'yesa v p'yese (a play within a play), like The Mousetrap in Shakespeare's Hamlet.